Јанковић Стојан удара на Бањалуку 0001    Пиће пију приморски сердари 0002    У Приморју граду бијеломе, 0003    У авлији Јанковић Стојана, 0004    Јер Јанковић крсно име служи. 0005    На около посјели сердари, 0006    У врх стола Јанковић Стојане, 0007    Па до њега Вишњић харамбаша 0008    Брат рогјени Јанковић Стојана. 0009    Уз њег сестрић Јован харамбаша. 0010    Редом сјела узвишна господа 0011    Капетани и млади сердари. 0012    О свачем су еглен заметнули, 0013    О јунаштву и о добри коњи; 0014    Кол’ко који посико Турака, 0015    Кол’ко има у којег сужања, 0016    Све су пићем они прећерали, 0017    Па се не зна туде за трпезом, 0018    Већ се граја чула у авлији. 0019    Док ста вика Јанковић Стојана: 0020    „Чујете ли браћо и дружино, 0021    Ја ћу сада силу подигнути, 0022    Уздигнућу обадва котара, 0023    Па ћу сићи шехер Бањалуци, 0024    Јер сам тамо шићар подпазио, 0025    Да имаде китли дивичица; 0026    Липа Ханка Халил паше старог, 0027    Радо би се оженити с њоме, 0028    Јер је мени љуба на ум пала. 0029    Ја сам имо љубу у Стамболу, 0030    Јер сам браћо био у Стамболу, 0031    Без промине дванајест година, 0032    Замном царе клањо у Стамболу, 0033    Мене девлет јесте оженио, 0034    Ја му био мухур сахибија, 0035    Без промине дванајест година, 0036    Ја сам имо два пособца сина, 0037    Па сам браћо Стамбол оставио, 0038    Оставио љубу у Стамболу, 0039    И код љубе два пособца сина. 0040    Па сам сишо на дољне котаре, 0041    Јер је мени срце поискало, 0042    Мени котар јесте на ум пао, 0043    Па сам сишо на дољне котаре. 0044    Сад је мени љуба на ум пала, 0045    И уз љубу два пособца сина 0046    Ја би ишо до Стамбола, 0047    Ал’ не смијем до Стамбола сићи, 0048    Цар би мене главом раставио, 0049    Па ћу војску свести на Турчију, 0050    И извести пашину дивојку. 0051    Јер се закле по закону своме, 0052    Заклео се код нашег олтара, 0053    Да се Маром оженити нећу, 0054    Већ Туркињом из земље Турчије. 0055    Па ћу сада на Турчију сићи, 0056    Порад Ханке Халил паше старог. 0057    Већ чујете котарски сердари, 0058    Ја сам котар давно оставио, 0059    И од скора нисам четовао; 0060    Пролазио нисам на Турчију, 0061    Море ли се на Турчију сићи?“ 0062    А вели му Вишњић харамбаша: 0063    „Брате драги Јанковић Стојане, 0064    И ја ћу се отуд оженити; 0065    Ја сам чуо ђе говоре људи, 0066    Да имаде тамо на Турчији. 0067    У лијепој шехер Бањалуци, 0068    Липа Злата Гарић Јусуфаге, 0069    Радо би се Златом оженити, 0070    Већ мој брате Јанковић Стојане, 0071    Ја сам чуо ђе говоре људи, 0072    Да с’ не море до Турчије сићи, 0073    Да се догје шехер Бањојлуци, 0074    Јер су Турци мегје утврдили, 0075    Да су вргли добре буљукбаше; 0076    Чуо јесам ђе говоре људи 0077    Да имаде Халил паша стари, 0078    Да имаде добра буљукбашу, 0079    Некакога харамбашу Хусу, 0080    И са њиме стотину пандура 0081    Да чувају пашину капију, 0082    Да их грђи у крајини неја“. 0083    Кад те Стојан ричи разумио, 0084    Па он брату вели харамбаши: 0085    „Брате драги Вишњић харамбаша, 0086    Ја ћу чисто прикупити војску, 0087    Сићи с војском шехер Бањојлуци 0088    И пашину Ханку заробити, 0089    Извести је на долње Котаре, 0090    Па се хоћу оженити с њоме, 0091    Старог пашу главом раставити 0092    И његова Хусу уфатити; 0093    Исићи му стотину пандура“. 0094    Нек говоре како њима драго, 0095    Мисли сердар, да се чути неће. 0096    Кад су пили пиће у авлији 0097    Ту је Турчин био у авлији 0098    У тебдилу, катанском одилу, 0099    Од Удбине Куртагићу Нуко, 0100    Бајрактар је Лике Мустајбега. 0101    Па је Нуко узјахо зекана, 0102    Сјахо зечка шехер Бањој Луци 0103    До ахара Халил паше старог. 0104    Када Нуко сјахо до ахара, 0105    Пред ахаром разјахо зекана. 0106    Дочека га Хусо на авлији 0107    На селаму и на хошгелдији 0108    Када Нуко дојаха зекана 0109    Селам викну, Хусо одпримио, 0110    Питаше се за мир и за здравље. 0111    Кад рекоше да су здраво били, 0112    Онда вели у авлији Нуко: 0113    „Побратиме харамбаша Хусо, 0114    Је ли дома Халил паша стари?“ 0115    А Хусо му вели у авлији: 0116    „Код куле је Халил паша стари?“ 0117    Има с њиме ага и бегова, 0118    Јел’ ти воља Халил паши ући?“ 0119    „Јесте Хусо обадва ми свита, 0120    Ја би имо пашом говорити. 0121    Јер ја с њиме важна имам посла“. 0122    Одмах Хусо у кулу окрену, 0123    За њим Нухан уз мостове угје. 0124    Хусо паши угје у одају, 0125    Па он паши вели у одаји: 0126    „Паша драги ја ти љубим руку, 0127    Дојде Нухан, бегов бајрактаре, 0128    Бајрактар је Лике Мустајбега, 0129    Сад је Нуко стиго са котара, 0130    Он доћера зечка у авлију 0131    У тебдилу катанском одилу. 0132    Још ми Нуко вели у авлији, 0133    Да он с тобом жели говорити 0134    Јер он посла има код тебека“. 0135    Када паша ричи разумио, 0136    Па он вели бајрактару своме: 0137    „О Бога ти харамбаша Хусо, 0138    Уведи ми Нуку у одају, 0139    Да ја чујем што говори Нухо“. 0140    Одмах Хусо паде из одаје, 0141    Пред одајом Нухан бајрактаре, 0142    Хусо вели Нухан бајрактару: 0143    „Тебе паша зове у одају, 0144    Селам Нухо у одаји викну, 0145    Па пашиној погрмио руци 0146    И пашину руку пољубио. 0147    Измаче се подвив руке стаде. 0148    Одаја је пуна напуњена: 0149    У врх сједи Халил паша стари, 0150    Па до паше Газић Јусуфага, 0151    А до њега Џинић Омербеже, 0152    Па остале аге и бегови. 0153    Онда паша викну бајрактара: 0154    „О Нухане врсан бајрактару! 0155    Какав си ми хабер ти донио 0156    Са Ислама са доњег Котара? 0157    А Нухан му вели у одаји: 0158    „Паша драги! Ја ти љубим руку, 0159    Ја сам паша био на Котару 0160    У авлији Јанковић Стојана, 0161    Туј сам био, ушима слушао. 0162    Јер ме лички беже опремио, 0163    Опремио на доње Котаре 0164    У авлију Јанковић Стојана, 0165    Да ја слушам шта говоре крањци, 0166    Да му хабер снесем на Удбину. 0167    Па сам паша чуо у Котару, 0168    Ђе говори Јанковић Стојане, 0169    Да ће Стојан дићи Котаране, 0170    Па ће паша теби ударити. 0171    Добро чувај шехер Бањалуке, 0172    Добро чувај куле и авлије, 0173    Добро чувај Ханку на оџаку, 0174    Јер ће штенац Ханку уграбити, 0175    Па ју штенац на Котаре снити, 0176    И Ханком се твојом оженити, 0177    Тебе хоће главом раставити, 0178    И Хускана твога уфатити. 0179    Исићи ти стотину пандура, 0180    И Газића Злату ујагмити, 0181    Оженити брата харамбашу, 0182    Јер су таки танац уфатили“. 0183    Кад те паша ричи разумио, 0184    Па он вели Нухан бајрактару: 0185    „Фала теби бегов бајрактаре, 0186    Кад си мени сишо и капији, 0187    Па ми казо у оџаку моме, 0188    Да ће на ме Стојан ударити, 0189    Барем ћу се боље утврдити, 0190    Гледаћу га Нуко дочекати“. 0191    Па се руком фати у џепове 0192    Нуки даде десет маџарија. 0193    Када Нуко прими попутбину, 0194    Оде Нухан низ високу кулу. 0195    Он зекана прими од делија 0196    И посједе дебела зекана. 0197    Оде Нуко оћера зекана. 0198    Паша вели у ахару своме: 0199    „О Бога вам аге и бегови, 0200    Види сада јада изненада, 0201    Ђе ће Стојан нама ударити, 0202    Ја ћу влаха добро дочекати, 0203    Он ће мени кахар учинути, 0204    Бањалуку мени поробити, 0205    Поробити ватром попалити. 0206    Хоће сибјан нама попалити; 0207    Шта би сада мого учинути? 0208    Ил’ ћу влаха овде дочекати? 0209    Ил’ ћу влаху књигу опремити, 0210    Да не иде шехер Бањалуци“. 0211    А вели му Газић Јусуфага: 0212    „Мој акрану Халил паша стари, 0213    Старији си а паметнији си, 0214    Дојде вриме, да те свитујемо, 0215    Ти не требаш књиге опремати. 0216    Да опремиш књигу шаровиту, 0217    Да је спремиш Јанковић Стојану. 0218    Ти си чуо Јанковић Стојана, 0219    Јаки се је штенац претрефио, 0220    А силан је сам га Бог убио, 0221    Он би тебе на мејдан позвао. 0222    А ти знадеш Халил паша стари, 0223    Ти би моро на мејдан изаћи, 0224    Или за се џебелију наћи. 0225    Ја бих и то лако пригорио, 0226    Кад би с’ мого таки јунак наћи, 0227    Да би влаху на мејдан изашо, 0228    Али паша тог јунака неја. 0229    Да би за те на мејдан изашо, 0230    Душманину Јанковић Стојану, 0231    Па би лахко изгубио главу. 0232    Већ кад би ме паша послушао, 0233    Да се паша добро утврдимо, 0234    Дочекамо Јанковић Стојана, 0235    Душманина карли учинимо, 0236    Да скупимо сву бутум крајину 0237    И зовнемо Лику и Личане, 0238    Да се паша добро утврдимо, 0239    Дочекамо Јанковић Стојана“. 0240    То је паша агу послушао, 0241    Па он вели аги Јусуфаги: 0242    „Ја ћу ага тако учинити, 0243    Сад ћу ага књиге растурити“. 0244    Паша поче књиге опремати, 0245    Једну спреми Лики Мустајбегу, 0246    Ето беже књига шаровита. 0247    Јеси л’ чуо, јеси л’ разумио, 0248    Да ће на ме власи ударити, 0249    Ради ми се у јардуму наћи, 0250    Ходи беже Бањојлуци сиди, 0251    И покупи Лику и Удбину, 0252    Неби л’ влаха овде дочекали, 0253    Ту опреми, другу направио. 0254    Другу посла Бишћу каменоме, 0255    А на руке бихаћком диздару: 0256    Ето књига бихаћки диздаре, 0257    Јеси л’ чуо, јесил’ разумио, 0258    Да ће на ме власи ударити, 0259    Ради ми се у невољи наћи, 0260    Де уздигни сву Крајину листом, 0261    Сиди мени шехер Бањалуци, 0262    Нећемо ли влахе дочекати. 0263    Дуго нам је а далеко нам је, 0264    Да бројимо босанске ајане, 0265    Што је паша зовно Бањојлуци. 0266    Кад расписа књиге шаровите, 0267    И раздили књиге шаровите; 0268    Дванајст паша књига опремио. 0269    Када паши књига догазила 0270    Из Котара града каменога, 0271    Од акрана котарског диздара, 0272    Шта ј у књизи диздар направио: 0273    Мој акрану Халил паша стари, 0274    Јеси л’ чуо, јеси л’ разумио, 0275    Да сам Ибру оженио свога, 0276    Тебе паша зовем на весеље, 0277    Да ми паша на весеље дојдеш, 0278    Да поведеш Гарић Јусуфагу 0279    И покупиш аге и бегове, 0280    Па ми сидеш паша на весеље, 0281    Јер сам паша заврго весеље. 0282    Онда паша вели у ахару: 0283    „Дјецо моја у ахару моме, 0284    Хоћемо ли ићи на весеље?“ 0285    А вели му Газић Јусуфага: 0286    „Богме паша како теби драго. 0287    Сада паша ићи на весеље; 0288    Сад си паша књиге растурио, 0289    Да ти војска Бањојлуци сиде, 0290    А сад идеш паша на весеље“. 0291    А вели му паша у ахару: 0292    „Ага драги Газић Јусуфага, 0293    Ја сам ага књиге растурио, 0294    Да ми војска Бањојлуци сиде, 0295    Ал’ ти знадеш Газић Јусуфага, 0296    Нама војске ни кроз хефту неја, 0297    Дотле ћемо из Котора саћи 0298    Јер је тешко војску саставити. 0299    А нас диздар зове на весеље. 0300    Јеси л’ чуо гдје у књиги пише, 0301    Да је диздар заврго весеље. 0302    Да не одем тамо на весеље, 0303    На нас би се диздар ражљутио, 0304    Не би ћео Бањојлуци сићи, 0305    И њега сам позво до ахара“. 0306    А вели му Газић Јусуфага: 0307    „Богме паша како теби драго“. 0308    Онда вели паша у ахару: 0309    „Сад хоћемо на весеље поћи. 0310    Хајте свако кули и ахару, 0311    Спремите се код високе куле 0312    Док се и ја на оџаку спремим“. 0313    Свако оде завичају своме, 0314    Свако себе на оџаку спрема, 0315    Свак окреће до пашине куле, 0316    И паша се спрема у одаји. 0317    Кад се паша спреми на оџаку. 0318    Па га ето низ високу кулу. 0319    За њим Ханка шеће низ мостове. 0320    Она паши вели у авлији: 0321    „Бабо драги, ја ти љубим руку, 0322    Ког’ код мене ти остављаш бабо?“ 0323    А паша јој вели у авлији: 0324    „Ханко ћери у мене једина, 0325    Ти се не бој на високој кули, 0326    Брзо ћу се натраг повратити; 0327    Ја сам ћери књиге растурио, 0328    Хоће војска сићи Бањојлуци, 0329    Нећеш Ханко у каурске руке, 0330    Ја ћу влаха добро дочекати, 0331    А сад ћу те ћери оставити 0332    Код нашега Хускан буљукбаше 0333    И његови стотину пандура“. 0334    Па он викну Хусу буљукбашу: 0335    „Хусо сине ако бога знадеш, 0336    Ја сам идем которском диздару, 0337    А тебека ја остављам сине 0338    Са твојије стотину пандура, 0339    Остављам ти своју билу кулу, 0340    И у кули Ханку јединицу, 0341    Ја остављам Ханку код тебека, 0342    Јер се у те могу поуздати. 0343    Чувај Ханке, моје дите драго!“ 0344    А вели му Хусо у авлији: 0345    „Паша драги, ја ти љубим руку, 0346    Не брини се паша за Хускана, 0347    Ја ћу теби кулу очувати 0348    Не дај боже да власи навале, 0349    Ја ћу њиха одма дочекати, 0350    Ханка неће у каурске руке, 0351    Док је моје на рамену главе. 0352    Кад потече моја са рамена, 0353    Онда оде у каурске руке“. 0354    Онда паша вели буљукбаши: 0355    „О Хускане моје дите драго, 0356    Ако би ти власи навалили, 0357    Па би тебе силе освојиле, 0358    Ти опали с табије топове, 0359    Велики су пашини топови, 0360    Хоће снити јеку низ Крајину. 0361    Аге ће се одмах појагмити, 0362    Теби Хусо јардум учинути, 0363    И ја ћу ти бити хампагјија“. 0364    То му рче од куле отишће, 0365    Дочекаше аге пред вратима. 0366    Сад нек паша иде на весеље, 0367    Оста Хусо Ханке чувајући, 0368    И са њиме стотину делија. 0369    Да видимо Јанковић Стојана, 0370    Уздиго је обадва котара, 0371    Свео војску шехер Бањојлуци, 0372    Ђе ће Стојан конак учинути. 0373    Више букве конак учинуо, 0374    И у јутро рано уранио, 0375    Крено војску шехер Бањојлуци, 0376    На пашину кулу ударио, 0377    Са њим брацо Вишнијћ харамбаша. 0378    С њима војске дванајест хиљада. 0379    Кад удари Јанковић Стојане, 0380    Ту је њему добра срећа била, 0381    Јер је Стојан рано ударио. 0382    Да видимо Златије Газића, 0383    Ту ноћ била она на конаку, 0384    А код Хате своје другарице, 0385    Па је Злата рано уранила, 0386    Пошла рано својој билој кули. 0387    Опази је Вишњић харамбаша 0388    И уфати кићену дивојку, 0389    На пашину кулу ударио. 0390    Кад удари Јанковић Стојане, 0391    А дочека Хусо и делије, 0392    А расцвили Ханка са пенгјера: 0393    „Не дај Хусо мој по Богу брате“. 0394    А Јанковић хршум учинио, 0395    А брани се Хусо и делије. 0396    Вавик пуца од бедема Хусо, 0397    Докле Хуси на ум препануло, 0398    Па он Ханку из авлије викну: 0399    „Отвори ми кулу од камена, 0400    Да опалим пашине гласнике“. 0401    Ханка кулу отворила Хуси, 0402    Ето Хусе на кулу изагје, 0403    И опали пашине гласнике. 0404    Кад пукоше пашини гласници, 0405    Велики су у паше гласници, 0406    Оде јека бутум по Крајини, 0407    Све планина планину дозива. 0408    На градови пуцају топови, 0409    По кулама грокте земберлуци, 0410    По чардаци пуцају прангије, 0411    Сва се турска земља запалила, 0412    Хабер стиже на широку Лику 0413    До беглука Лике Мустајбега. 0414    У томе се дану претрефило, 0415    Пун је беглук Лички набодица, 0416    У врх кола Лика Мустајбеже, 0417    Па до њега Козлић Хуремага, 0418    До њег диздар сјео Османага, 0419    Па до њега Чејванага стари, 0420    До њег Грдан сједи Мустафага, 0421    Па до њега Кумалић Мујага 0422    Од Радуча села питомога. 0423    Уз њег ага сједи од Врхова, 0424    Што Врхове од Каура чува, 0425    Су својије хиљаду пандура 0426    Све о своме трошку и хашлуку. 0427    Па до њега Плочанин Алага, 0428    До њег Зорлић сједи Мустафага, 0429    Па Мујага Муратбеговићу. 0430    До њег сестрић Смајилбеговићу, 0431    Па до њега сердар Мустафага, 0432    Уз њег сестрић Арнаут Османе, 0433    Па до њега Тале Ибрахиме. 0434    Ниже сједи младеж у одаји, 0435    Међу њима Диздаревић Мехо. 0436    Када беже опази гласнике, 0437    Бег Нухана у беглуку викну: 0438    „Ја Нухане бегов барјактару, 0439    Што пуцају топи хабердари? 0440    Да ли власи нису навалили 0441    И на какву цареву паланку, 0442    Те се наша земља запалила?“ 0443    А Нухан му вели у беглуку: 0444    „Беже драги, земље господару, 0445    Ако није Стојан ударио, 0446    Ударио шехер Бањалуци, 0447    Јер ми отуд гласи допадоше. 0448    А скоро сам сишо до Котара 0449    Мого беже опазити нисам, 0450    Да ће ико нама ударити. 0451    Потља сама Јанковић Стојана. 0452    Јесам ли ти беже казивао, 0453    Да се спрема Јанковић Стојане, 0454    Да удари шехер Бањалуци“. 0455    Кад те Мехо ричи разумио, 0456    Одмах Мехо на ноге скочио. 0457    Ја шта рече Диздаревић Мехо: 0458    „Куку беже Лика Мустајбеже, 0459    Дај ми беже изун од себека, 0460    Да ја шехер Бањојлуци сидем, 0461    Јер ја тамо имам јауклију, 0462    Липу Злату Газић Јусуфаге, 0463    Да агину ја очувам кулу, 0464    Да ми Злате власи не уфате, 0465    Кад те беже ричи разумио, 0466    Па он сину рече Диздареву: 0467    „Чу ли Мехо моје дите драго, 0468    Чујете ли моји Удбињани, 0469    Нама ваља Бањојлуци сићи, 0470    Старом паши индат учинити. 0471    Већ чујете моје аге драге, 0472    Да вас види Лика Мустајбеже; 0473    Сад ко први Бањалуци сиде, 0474    Најбржи му парип од мејдана, 0475    Највећи је јунак у Удбини, 0476    Ја ћу њега добро даровати, 0477    И агалук њему преписати, 0478    Аге моје тријест кућа кмета, 0479    И дати му тридесет нефера, 0480    И под њега ата подметнути; 0481    Задити му седам челенака. 0482    Кад то чуше аге у беглуку, 0483    Згледаше се један у другога, 0484    Као вуци у злој годиници, 0485    Кад опазе јаловицу овцу. 0486    Појагмише беглуку на врата, 0487    Сваки ату претркао своме, 0488    Сваки свога ата поклопио. 0489    Мехмедага узјаха дората, 0490    Он поведе аге са Удбине. 0491    Нека иду како њима драго, 0492    Да видимо паше у одаји. 0493    Кад су пукли на кули гласници, 0494    Липо му се јутро претрефило, 0495    А велики пашини гласници. 0496    Чуо паша са куле топове, 0497    Па повика котарског диздара: 0498    „Мој акрану котарски диздару, 0499    Ја сам теби сишо на весеље, 0500    Ено моји пукоше гласници, 0501    Мени власи јесу ударили; 0502    Него крећи кићене сватове, 0503    Да идемо мојој билој кули, 0504    Неби л’ моју очували Ханку, 0505    Да не оде у каурске руке“. 0506    Одмах диздар пашу послушао; 0507    Што бијаше кићени сватова, 0508    Све подиже паша са диздаром, 0509    О добре се коње појагмише. 0510    Крену паша шехер Бањалуци, 0511    И са њиме силовита војска. 0512    Нека иду како њима драго 0513    Да видимо Јанковић Стојана. 0514    Вавик хршум чини на капију 0515    А дочека Хусо са делија; 0516    Пуно влаха а мало Турака. 0517    Плахо Хуси ватра притужила. 0518    Листом Хуси друштво изгинуло, 0519    Бранећи се код бијеле куле. 0520    Освојише кулу и авлију, 0521    Уфатише буљукбашу Хусу 0522    И бјеле му руке завезаше. 0523    Од Хусини стотину пандура, 0524    Ни један се није кутарисо, 0525    Све је Хусо друштво изгубио. 0526    Уфатише пашину дивојку 0527    И пашину кулу поробише. 0528    Неколике куле поробише. 0529    И Јанковић војску отиснуо, 0530    Крену Стојан војском на Котаре, 0531    Плин поћера а робље поведе, 0532    Уз рику је војску окренуо. 0533    У том паша билој кули сиде, 0534    И са њиме диздар и сватови. 0535    Када паша кули ударио, 0536    Кад пашина поробљена кула, 0537    И пашина одведена Ханка. 0538    На авлији стотину делија, 0539    Све је листом легло по авлији, 0540    Много влаха леже пред авлијом. 0541    Све је паша преврно делије, 0542    Све он тражи Хусу харамбашу; 0543    Кад видио да му Хусе неја, 0544    А зацвили паша у авлији: 0545    „Куку Ханко ране непреболне 0546    Куку Хусо до смрти жалости, 0547    Мегер вас је Стојан уфатио, 0548    Обадвоје одв’о на Котаре“. 0549    Па допаде до коња ђогата, 0550    Паша ата поклопио свога, 0551    Па он ату паде по перчину. 0552    А за њиме сила ударила, 0553    Оде паша оћера Стојана. 0554    Нека гони, како њему драго, 0555    Стојан тегли на камен Котаре, 0556    На буковик Стојан ударио. 0557    Кад буковик Стојан прелазио, 0558    Врло му се заморила војска; 0559    Стојан војску своју уставио; 0560    И у пољу чадор разапео, 0561    Стојан војску стаде одмарати, 0562    Није шале дванајест хиљада, 0563    Све је бутум поље поцрнило 0564    Од шкрљака и од телећака, 0565    Туде Стојан конак учинуо. 0566    Кад у јутро рано уранио, 0567    Кад погледа од чадора свога, 0568    Он угледа Халил пашу старог, 0569    И код њега котарског диздара, 0570    И са њима силовита војска. 0571    Стала војска једна прама другој, 0572    Вавик паши придолази војска. 0573    Кад је било око пола дана, 0574    Помоли се момак на дорату; 0575    Он не шћеде паши ни чадору, 0576    Већ окрену Јанковић Стојану, 0577    Близу војске прићера дората, 0578    Па он грлом бијелијем викну: 0579    „Јанковићу од Котара крило, 0580    Јеси л’ сишо шехер Бањалуци, 0581    Поробио, ватром запалио, 0582    Плин поћеро а робље повео, 0583    Уфатио Газића Златију? 0584    У кога је Газића Златија, 0585    Нек је спреми мени и дорату, 0586    Ја сам Злати данас муштерија. 0587    Ако не да Злате од себека, 0588    Нека мени на мејдан изагје; 0589    Ако не сми’ на мејдан изаћи, 0590    Нека ми се по логору јавља, 0591    Ја ћу чисто њега потражити“. 0592    Јанковић га од чадора викну: 0593    „Ја Бога ти поштени Турчине, 0594    Поштена ти твоја була била, 0595    Која те је таког подхранила, 0596    И паметна у свит опремила. 0597    Кажи мени ко си и отклен си? 0598    Како ли се по имену вичеш. 0599    Кад си данас Злати муштерија? 0600    А момак га са дората викну: 0601    „Јеси л’ чуо Јанковић Стојане, 0602    Мехмедагу Диздарева сина, 0603    Из сред Лике од Удбине равне, 0604    Ја сам Мехо, да га другог неја“. 0605    А вели му Јанковић Стојане: 0606    „Ја Турчине Диздаревић Мехо, 0607    Ко је тебе донесо овамо 0608    Са Удбине са широке Лике?“ 0609    „Муч’ Стојане немој будалити, 0610    Сва се турска земља запалила, 0611    Де погледај у гору зелену, 0612    Па ’ш видити, што видио ниси, 0613    Ето Лике и са њим Личана, 0614    Не ’ш отићи и робља одвести, “ 0615    Да имадеш соколова крила, 0616    Не б’ ти крила изнијела тила“. 0617    Ја кад Стојан очи отиснуо, 0618    Кад му беже ниче на голубу, 0619    И пред бегом седам бајрактара, 0620    А за њима Лика и Удбина. 0621    Да видимо Диздарева Мехе, 0622    Он отишће под собом дората, 0623    А фати се посиклице криве, 0624    Па на влашки логор ударио, 0625    Ашићаре Меху дочекао 0626    Све на огањ и на ватру живу. 0627    Сав је ага у дим огрезнуо, 0628    На се ага ватру измамио. 0629    Докле беже војску уставио. 0630    Све стигују аге на алаје, 0631    Саставља их Лика Мустајбеже, 0632    Док ста вика Тале Личанина: 0633    Мустајбеже стид те Бога било, 0634    Што си беже војску раставио, 0635    Хоће ли ми погинути побро? 0636    Е Бог нед’о да Мехо погине, 0637    Ко би цару џевап учинио, 0638    Дедер беже да ми ударимо! 0639    Овдуд ћемо беже ударити. 0640    Одунда ће паша наћерати, 0641    Лахко ћемо влахе расћерати. 0642    Наше робље натраг повратити“. 0643    А вели му Лика Мустајбеже: 0644    „Све је тако драги Ибрахиме, 0645    Да још мало причекамо Тале, 0646    Још се сила није саставила“. 0647    А вели му Тале на пољани: 0648    „Аја Лика од тог фајде неја, 0649    Када дојду нека ударају; 0650    Ко год нама на пољану сиде, 0651    Свак ће нама хампу учинути“. 0652    Кад бег Талу очу на пољани, 0653    Он завика хоџе и хаџије. 0654    Хоџе ђулбе дову заучише, 0655    А хаџије зичир донесоше, 0656    А ста вика Тале Ибрахима: 0657    „Учи дову Шувал ефендија, 0658    Што с’ толико грло отањио, 0659    А толико дову одуљио, 0660    Да без дове не гину јунаци“. 0661    Од по дове ударише Турци, 0662    Тргоше се млади бајрактари, 0663    Фука стаде у небу бајрака, 0664    Црне земље стаде тутљевина, 0665    Хука стаде Сењанина ђоге, 0666    И на њему Мује Кладушкога. 0667    Упореди на кулашу Тале, 0668    С друге стране Гојешан Халиле; 0669    Упореди Огрешевић Але, 0670    Поред њиме Грдановић Мехо; 0671    Упореди Врховац Алага, 0672    Поред њиме два Чејванагића, 0673    А за њиме седам бајрактара, 0674    А за њима сила ударила. 0675    Кад удари Лика и Личани, 0676    А дочека Јанковић Стојане, 0677    С друге стране паша ударио. 0678    Кад се силе двије удариле, 0679    Са једном се ватром преметнуше 0680    И за голо гвожђе префатише. 0681    Паде тама по пољу зеленом, 0682    Не види се од траве до главе, 0683    Ја камо ли од мене до тебе. 0684    Ни брат брата познати не море, 0685    Ја камо ли Турчин каурина. 0686    Није магла, што је од године, 0687    Већ’ од брза праха и олова, 0688    И задаха коњског и јуначког. 0689    Шта се море преслушати туде, 0690    Рањен јечи, јер га здрави гњечи; 0691    Једни вичу на пољу рањени: 0692    Не гази ме брате са коњима, 0693    Лахке су се ране догодиле, 0694    Мого би ти ране преболети. 0695    Једни вичу на пољу рањени: 0696    Гази мене, удри душманина, 0697    Халал теби моја крвца била 0698    На махшеру и ономе свиту. 0699    Страхота је и гледати туде 0700    Ђе фрцају из рамена главе, 0701    А њекима из рамена руке, 0702    Усобице четири сахата. 0703    Мало њима пушка утишала 0704    Још по мало куцукаше чорда, 0705    Кад у пети сахат угазише, 0706    Бег ишћера велика голуба, 0707    Из логора ата ишћерао, 0708    Богу ђулбе дову проучио, 0709    Да му вихар са планине пухне. 0710    Код Бога му кабул дова била, 0711    Пухнула му морска југовина, 0712    Уз планину магла поћерала, 0713    У магли се отискоше крањци, 0714    А за њима запристаше Турци, 0715    Њеколика бег чауша нагје, 0716    А чауши зиле ударише, 0717    Да се аге натраг повраћају, 0718    Враћају се личке набодице. 0719    Бег покопа по пољу шехите, 0720    Рањеницим сала направио, 0721    На два коња и копља четири. 0722    Сви су Лици на броју војници, 0723    Њеко рањен, њеко погинуо; 0724    Све је беже сужње повратио, 0725    Паши Ханку натраг повратише, 0726    Још му неја Диздаревић Мехе, 0727    И неја му Газића Златије. 0728    Мало вриме за дуго не било, 0729    Помоли се из планине Мехо, 0730    Жива гони Вишњић харамбашу, 0731    И он носи Злату на дорату, 0732    Право сиде бегову чадору; 0733    Селам даде а осиде дору, 0734    Он отишће од себе дивојку, 0735    Даде Злату Газић Јусуфаги, 0736    Даде влаха бегу Мустајбегу, 0737    Бег му даде од злата челенке. 0738    Још га беже код чадора пита: 0739    „Сине драги Диздаревић Мехо, 0740    Ђе си влаха жива уфатио, 0741    Одаклен ти Златија дивојка?“ 0742    А вели му Диздаревић Мехо, 0743    „Беже драги ја ти љубим руку, 0744    Кад сам беже власим ударио 0745    До чадора дошо Јанковића, 0746    Да уграбим Златију дивојку. 0747    Кад ми неја Златије дивојке, 0748    Јер је Вишњић Злату ујагмио, 0749    Бацио је за се на гаврана. 0750    Ја сам њега беже окупио, 0751    Ја достиго Вишњић харамбашу, 0752    Ја сам њега жива уфатио, 0753    И Златију натраг повратио. 0754    Види бега узе харамбашу. 0755    Поклони га Тали Ибрахиму. 0756    Види Тале прими харамбашу, 0757    И на пољу на колац подиже, 0758    Све је робље беже повратио. 0759    Види бега, Јусуфагу викну: 0760    „Јусуфага поклони ми Злату. 0761    Да оженим малог Мехмедагу! 0762    То је ага бега послушао, 0763    Поклону је не рече ни ричи. 0764    Да видимо Лике и Личана, 0765    Свако оде своме завичају, 0766    Оде паша шехер Бањојлуци 0767    И са њиме аге и спахије. 0768    Диздар оде до Котора свога 0769    И одведе кићене сватове, 0770    Оде беже на широку Лику 0771    И одведе кићене сватове. 0772    Дотле била силовита војска, 0773    А отале кићени сватови. 0774    Када беже сиде на Удбину, 0775    Он заврже велико весеље, 0776    Јер ожени Диздаревић Меху, 0777    Проводи му велико весеље, 0778    Од дна, до дна цјели петнест дана. 0779    Кад му и пир и весеље пројде, 0780    Оде беже својој билој кули. 0781    Оста Мехо љубећи Златију.